Mojoj majci

U njenu sobu uđem tiho
tiho baš, na prstima.
Bojim se da ne zalupim glasno vratima,
zaspala je zadnja ruža Hrvatska.

I tek sad kad je nema
tko će jutrom da me budi.
I tek sad kad te nema dobro znam,
ti si bila zadnja ruža Hrvatska.

Ružo, moja Ružice,
sve sam suze isplak′o, noću zbog tebe.
Ružo, moja Ružice,
sve sam suze isplak′o.

I kako sad ovako sam
protiv tuge i oluje.
Kad smo bili kao prsta dva,
prsta dva jedne ruke.