Na Badnje veče dok su zvona zvona zvonila. Pred crkvom Svetog Blaža ti si dušo stajala.
I nekim starim šalom kosu si malo pokrila. Da je ne bi neka pahulja valjda smočila.
Pričaju mi da se sramiš kada čuješ za mene. Al′ nisam ja ni pola tol′ko loš k´o što kruže glasine.
Ja imam samo jednu nesreću uništim sve što dotaknem. Al´ sam svoju ljubav čuvao samo za tebe.
Zbog mene ne plači suza nisam vrijedan kasno je da se sada mijenjam.
Milion puta prošao sam ispod tvoga prozora. Da si rekla samo riječ došao bi krilima divljih gusaka.
Jer nisam ja ni pola tol′ko loš k´o što kruže glasine. Ja imam samo jednu nesreću uništim sve što dotaknem.
Zbog mene ne plači suza nisam vrijedan kasno je da se sada mijenjam.
Jer ti, ti si meni nešto poput korijena neka stara navika.
Zbog mene ne plači suza nisam vrijedan kasno je da se sada mijenjam.
|