Probudi se šokadijo

Još od doba turski sila
Svoj na svome ti si bila
Gazili te napadali
Slavonijo naša mila.

Negdi prije ne tak' davno
Opet pošli da nas tuku
Mloga braća u tuđini
Bukagije sada vuku.

Još nas tuže, još nas traže
I usta nam zatvaraju
Na srcu nam dvista rana
Jer umire naša grana.

Ova priča završava
Nek' ne sluša kom' ne godi
Kažu šokci bit' će bolje
Kad na Savi grožđe rodi.

I nemojte ovu pismu
Nigdi pivat braćo mila
Mogli bi vam zamiriti
Jer ipak su oni sila.