Zlato

Iz tvoje čaše bol su pile gomile
i red bi bio jednom da platiš.
Na tebi mnoge već su zube slomile
a ti se uvijek na noge vratiš.

Kad tako lako druge varaš ne smeta ti
al´ čitav svijet bio bio kriv
da na zrnu riže spavaš,
jer takav si, al´ nemaš sreće...

Nije zlato sve što sja ma poznajem te ja
iza lica anđela sitnu dušu kriješ.
Ti i ja, tu nema povratka
sve i da pred ljudima svoje suze piješ.

Sjećam se dana kad si tužan došao
druge su ruke od tebe digle.
Kroz moje srce tad si jedva prošao
kao konac kroz glavu igle.